Potreba za ventilacionim sistemima je nastala uglavnom zbog novonastalih uslova života koji zahtevaju niskoenergetske uslove u zgadama. Novi elementi i novogradnje sa dobro dihtujućim prozorima i vratima imaju izuzetno malu propustnost vazduha. Neplanirana i nasumična ventilacija uglavnom znači gubitak energije koju smo uložili za grejanje vazduha. Nedovoljna ventilacija ima za posledicu nezdrave životne uslove sa pojavom prekomerne vlage i buđi. Rešenje problema su kvalitetni i pouzdani ventilacioni sistemi.

Sistem za kontrolisanu ventilaciju LUNOS je decentralizovan sistem koji radi na principu podpritiska. U prostor se ugrađuju jednince za dovod vazduha koje osiguravaju odgovarajući dotok svežeg vazduha, kao i ventilator koji se stara za kontinuirano odvođenje korišćenog vazduha iz prostora.

Budući da se sistem ugrađuje bez većih radova sistem možemo ugraditi u bilo kojem godišnjem dobu. Takođe ga možemo ugraditi u bilo kojoj gradbenoj fazi ili renoviranja. Pogodan i preporučen je i za ugradnju u starije objekte u kojima već živimo i u kojima bi želeli  popraviti kvalitet života.

Za ugradnju Lunos sistema za kontrolisanu ventilaciju morate obezbediti da je električna instalacija dovedena do mesta ugradnje ili montaže sistema. Za sve ostalo će se pobrinuti naši stručnjaci.

Rezultat kontrolisane ventilacije je poboljšana mikro klima i zdravi prostori bez prekomerne vlage, loših mirisa i posledice buđi, što će doprineti poboljšanju vašeg kvaliteta života. Kvalitetni sistemi za ventilaciju stalno dovode svež vazduh i odvode stari vazduh zajedno sa svim škodljivim delovima.

Sistemi za ventilaciju samostalno odvode korišćeni vazduh zajedno sa neprijatnim mirisima, suvišnom vlagom i štetnim delovima a u isto vreme dovode svež filtriran vazduh.

Sa odvajanjem suvišne vlage obezbeđuju optimalno i zdravo stanje prostora i klime. Takođe preporečuju nastanak buđi i odgovarajućih uslova za razne štetne mikro organizme.

Sprečavaju promaju i uticaj spoljnje buke i prašine.

Olakšavaju život osobama sa alergijama budući da mogu garantovati odgovarajući filtriran vazduh bez alergenata.

Štede energije na značajnom nivou.

Kod decentralizovanog sistema provetravanja odvod korišćenog vazduha se odvija direktno kroz odvodne kanale ili spoljnje zidove bez potrebe za posebnom ventilacionim vodovima i kanalima. Kroz slične ili iste kanale se uvodi svež vazduh pro čemu sistem vodi računa o protoku vazduha kroz prostorije.  Vratne ili druge ventilacione kanalice obezbeđuju protok između prostorija.

Kod centralizovane ventilacije se korišćen vazduh odvodi sistemom ventilacionih vodova u svakoj prostoriji koji su povezani sa centralnim ventilatorom i ventilacionim kanalom. Svež vazduh se uvodi na isti način kao i kod decentralizovanog sistema ili korišćenja drugog seta ventilacionih kanala.

Kakvi su zahtevi ventilacije modernih životnih prostora?
Koliko energije i novca zaista uštedimo u praksi?
Kakva je postavka sistema i sastavnih delova? Kakva je montaža?
Kakva je buka pri ventilaciji prostora? Kvalitetni ventilacioni sistemi rade na nivou šuma od 26 do 32 dB v osnovani kontantom rada (30 dB je nizak šapat). 

Kakvo prigušenje buke omogućuje sistem?
Koliko energije je potrebno za rad sistema?
Kakvi su investicioni i operacioni troškovi?
Da li je obezbeđen rad u skladu sa potrebama objekta i korisnika?
Da li sistem obezbeđuje mogućnost ugradnje protivpožarne zaštite?
Da li je sistem samostalno kontroliše prekomernu vlagu?

Odgovarajuću, prijatnu, higijensku ventilaciju.
Kvalitet trajnost i sigurnost.
Uštede kod grejanja i energetski efikasnu ventilaciju.
Detaljno planiran i kvalitetno realizovan sistem koji otklanja prekomernu vazdušnu vlagu.
Ceo sistem mora ispunjavati protivpožarne zahteve kao i zahteve protiv prekomerne buke.

Najčešća su dva osnovna načina. Za životne prostore kao celine - stanove, kuće, apartmane,... ili za pojedinačne prostore kao npr. sanitarije, kuhinje, i slično.

Konstantnom odgovarajućom ventilacijom uz pomoć senzora vlage u ventilatorskoj jedinici.

Ventilatore ugradimo u prostore u kojima je vazduh najslabiji (kuhinja, WC, kupatilo, praonica,...). Te jedinice odvode vazduh iz tih prostora u odvodne kanale ili direktno napolje kroz spoljnje zidove. Tako se uspostavlja mali podpritisak (8 pa) koji prouzrokuje neometan dotok svežeg vazduha kroz ulazne jedinice u prostor.

Ulazne jedinice za vazduh se instaliraju u sobe i rade nečujno, bez električne energije. Imaju zaštitu protiv promaje, izoluju spoljnju buku i filtere protiv malih čestica. Dostupni su i elektrostatički filteri za polen. Instaliraju se u sobama iznad prozora odnosno sa strana u visini gornje ivice prozora. Isto važi i za balkonska vrata.

Vazduh kruži po prostoru kroz mesto ispod vrata ili zidne rešetke.

Da bi dostigli odgovarajuću izmenu vazduha (0,4–0,8), s kojom obezbedimo ukućane sa svežim vazduhom, moramo poštovati par osnovnih pravila:

Dovod svežeg vazduha:

• Dečja soba 25–35 m³/h
• Spavaća soba 40–50 m³/h
• Dnevna soba 40–60 m³/h
• Kancelarija po osobi: 25–30 m³/h

Odvod starog vazduha:

• Kuhinja: 30–50 m³/h
• Kupatilo 30–50 m³/h
• WC 20–40 m³/h

U četvoročlanom domaćinstvu prosečno izlučimo 12 litara vode dnevno. Što je bolja izolacija u prostoru to je važnije da se vlažan vazduh odvede napolje i da ga zamenimo svežim. To nam omogućava kvalitetna ventilaciona naprava. Samo tako možemo preprečiti opasnost i štetu za naše zdravlje i za naše objekte.

Nastajanje vlage u domaćinstvu sa 4 osebe (litar/dan):

• Disanje: 4–5
• Biljke: 2–3
• Kuvanje: 2–3
• Tuširanje/kupanje: 2–3
• Ukupno: 10–14

Pored temperature i zagađenja je količina vlage u vazduhu treći najvažniji indikator kvaliteta.  treći  najvažniji pokazatelj kvaliteta. Relativna vlaga u vazduhu značajno utiče na to kako se osećamo, optimalna vlaga je između 40 in 60 %, idealna 50 %, viša od 80 % prouzrokuje buđ. Relativna vlažnost se smanjuje u zimskom periodu kada se hladan spoljni vazduh u prostoru zagreje. Za dostizanje komforne i zdrave vazdušne klime u prostoru je preporučena kontinualna ventilacija.

Najveća količina vlage (v gramima), koja može biti u m3 vazduha je približno srazmerna temperaturi vazduha. Približno, koliko je stepeni vazduh toliko grama vode može biti u m3 vazduha. Pri 5 °C u vazduhu može biti najviše 5g vode što znači 100% vlažnost. Pri 22 °C u vazduhu može biti najviše  22 g vode, što takođe znači 100 % vlažnost. To objašnjava zašto zimi sušimo naše životne prostore.

Za dobar osećaj u stanu utiče puno faktora:

• temperatura vazduha,
• relativna vlaga,
• brzina kretanja vazduha,
• temperatura zidova i poda,
• količina svežega vazduha …

Zbog preniske vlažnosti u životnom prostoru mogu se pojaviti razna oboljenja dok je prekomerna vlaga glavni uzrok za nastanak buđi.

U slučaju da nam je u životnom prostoru preniska vlažnost, pod 40%, mogu se pojaviti različita oboljenja, kao alergije, prehlade i osećaj otežanog disanja. Zbog sušenja vazduha povećava se koncentracija prašine koja u kontaktu sa grejnim telima prouzrokuje izlučivanje različitih materija koje iritiraju disajne organe. U slučaju  previsoke vlažnosti, nad 60 %, na unutrašnjim zidovima se počne pojavljivati buđ.  Pravi uzrok za pojavu prekomerne vlage je teško odrediti budući da je povezan sa više faktora. U uzroke nastajanja vlage u prostoru ubrajamo disanje, znojenje, umivanje, kuvanje, pranje, sušenje veša, nedovoljna ventilacija... Svi ovi faktori, kao i drugi, doprinose skupljanju prekomerne vlage u prostoru. Druga grupa razloga obuhvata nepravilnosti i nedoslednosti u izgradnji, oštećenja, konstrukcijske greške kao i prebrzo useljavanje u još nezavršene objekte.

Prekomerna vlažnost je glavni uzrok za nastanak buđi. Za razvoj buđi je dovoljna vlaga u prostoru od 80%, odnosno u zavisnosti od temperature kondenzacije koja je zavisna od temperature i vlage. Buđ uspeva kako u tamnom tako u svetlom okruženju, vreme razvoja je od 2 do 6 meseci.

Buđ u životnim prostorima spada u najneželjenije pratioce modernih životnih prostora. U svakoj građevini, sem u kvalitetno izolovanoj i pravilno ventiliranoj, ima toplotnih mostova i na njima obilje mogućnosti za razvoj buđi. Zato odstranjivanje posledice (buđi) nedovoljno za rešenje problema.  Jedino odklanjanjem uzroka vlage je problem trajno rešen. Odstranjivanje uzroka nije uvek jednostavno - prvo se mora pronaći pravi uzrok. Spoljni uzroci su nedovoljna hidroizolacija, greške u instalaciji oluka, loše vodovodne instalacije ili krovovi. Unutrašnja se kondenzuje na toplotnim mostovima ivica građevine. Obično se pojavljuje i gornjim uglovima i na neprovetravanim delovima na unutrašnjim zidovima, npr. iza ormana. Izvori vlage su biljke, sušenje veša, kupanje, disanje, kuvanja,... Prosečna 4-člana porodica proizvede 10 do 15 litara tečnosti. Iz životnog prostora je odstranimo prevetravanjem kroz prozore (tradicionalno) ili mehanički kroz moderan kontrolisani ventilacioni sistem sa povratkom toplote - rekuperacijom.

Pravilna ventilacija značajno utiče na potrošnju energije za grejanje. Posebno u slučaju promene prozora u u starijim zgradama je potrebno zbog boljeg dihtovanja obratiti više pažnje na kontinualnu ventilaciju. U uslovima koje diktiraju zahtevi energetske efikasnosti u zgradama, nastala je potreba po modernim sistemima za ventilaciju. Moderne gradnje i rekonstrukcije imaju nisku vazdušnu propustljivost - moderni prozori i dodatne toplotne izolacije. Veliki gubici energije koju smo uložili u grejanje može prouzrokovati neplanirano i nasumično provetravanje prostora.

U prostorima koji nemaju ugrađeno mehaničko kontinualno provetravanje ali se i dalje provetravaju na tradicionalan način (povremeno otvaranje prozora), pojavljuju se neprijatni mirisi, povišena temperatura vazduha, visoka koncentracija CO2, vlaga, buđ, nedostatak kiseonika i sl. Rešenje su kvalitetni i pouzdani ventilacioni sistemi.

Prednosti  ventilacionih sistema su sledeće:

• samostalno odvode koriščen vazduh sa neprijatnim mirisima
• odvode suvišnu vlagu i štetne materije i u isto vreme dovode svež i filtriran vazduh
• sa odvodom suvišne vlage sistemi obezbeđuju odgovarajuće i zdrave uslove za život u zgradi kao i da preprečuju nastanak buđi i pogodnih uslova za mikroorganizme
• sprečuju promaju i uticaj spoljnje buke i prašine
• olakšavaju život osobama sa alergijama i omogućavanju odgovarajuće filtriran vazduh bez alergenata
• značajno štede energiju